Plato's notion of hypothesis in dialogues Meno, Phaedo and The Republic

Visnja Knezevic
2017 Theoria Beograd  
АPSTRAKT: Rad razmatra Platonovu upotrebu i razvoj pojma hipoteze (ὑπόϑεσις) u vezi sa artikulacijom njegovog metoda istraživanja u dijalozima Menon, Fedon i Država. Pokazuje se da je Platonova upotreba tog pojma najpre bila identična upotrebi u antičkoj grčkoj matematici, kao što je i njegov metod istraživanja najpre bio osmišljen po uzoru na antičke matematičke metode analize (ἀνάλυσις) i diorismosa (διορισμός), da bi postepeno, kako je napredovao u artikulaciji teorije ideja, Platon napuštao
more » ... ideal zasnivanja filozofije po uzoru na "strogu nauku", zasnivajući je umesto toga kao kritičko mišljenje sa autentičnim, dijalektičkim metodom. КLJUČNE REČI: hipoteza (ὑπόϑεσις), Platonov metod istraživanja iz hipoteza, matematika, dijalektika. Uvod Platonov pojam hipoteze ne može se razmatrati odvojeno od njegovog metoda istraživanja. Počev od ranih dijaloga, u kojima dominira elenchus socraticus, pa sve do poznih dijaloga, potraga za artikulacijom valjanog metoda istraživanja nije napuštala Platona. Pitanje metoda zauzima centralni prostor u dijalozima srednjeg perioda (Menon, Fedon, Država), u kojima je Platon razvijao tzv. metod istraživanja iz hipoteza (ἐξ ὑποϑέσεως σκοπεῖν). Posebno je značajan Menon jer se u njemu vrši metodski zaokret u odnosu na rane dijaloge. Ovo je vidljivo u porastu metodskog značaja matematike u tom dijalogu, što se vremenski poklapa sa proširivanjem Platonovog znanja matematike, otprilike u vreme pre pisanja Menona. Platon je, naime, u dva navrata posećivao Tarent, 388/7. i 367. godine, kada je boravio kod Arhite. Menon je nastao gotovo odmah po povratku sa prvog od tih putovanja i u njemu je vidno mnogo veće prisustvo matematičkih termina i pojmova nego što je to bilo slučaj u ranim dijalozima [Vlastos, 1988] . Takođe, prva konkretnija artikulacija pojma 1 Ovaj rad nastao je u okviru projekta "Istorija srpske filozofije" (br. 179064), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. THEORIA 2 BIBLID 0369-2485 : (2017) : 60: str. 120-144 https://doi.org/10.2298/THEO1702120K Originalni naučni rad Original Scientific Paper Pojam hipoteze u Platonovim dijalozima srednjeg perioda "[...] oni koji se bave geometrijom, računicom i tome sličnim predmetima pretpostavljaju (ὑποϑέμενοι) ono što je neparno i parno, te figure, tri vrste uglova, i drugo što je tome srodno u svakom posebnom istraživanju. Oni s takvim stvarima operišu kao da su im znane, te uzimajući ih kao hipoteze, više ništa o njima ne govore [...] procenjujući da su takve stvari svima jasne" [Resp., 510c 1-d 2]. Ukoliko se Platonova kritička primedba, za sada, stavi "u zagrade", smisao ovog pasaža bio bi da matematičari pretpostavljaju definicije objekata, te postojanje tih objekata na osnovu definicija (aksioma i postulata) i na tim osnovima izvode dokaze, odnosno rešavaju probleme. Ako se prihvataju hipoteze geometrije (u užem i u širem smislu), izvedeni dokazi trebalo bi da budu jasni i razgovetni bez potrebe za dodatnim, geometriji ekstrinsičnim objašnjenjima ili komentarima. Vidi se da Platonova upotreba pojma ὑπόϑεσις ne odstupa od uobičajene antičke upotrebe. Njemu Euklidovi Elementi, naravno, nisu mogli biti poznati, ali su mu možda bili poznati Elementi Hipokrata sa Hiosa, koji datiraju iz V veka p. n. e. ili, što je verovatnije, Elementi Teudija iz Magnezije, koji su nastali upravo u Akademiji, a bili su pripremani, možda, u vreme kada je Platon pisao Državu [Heath, 1968(I): 116-17; cf. Resp., 528b 3 f.; Cornford, 1932(I): 42]. Na žalost, nemamo pouzdanog načina da to utvrdimo jer nijedna od varijanti Elemenata pre Euklidove -a bilo ih je četiri: Hipokratovi, Leonovi, Teudija iz Magnezije i Hermotima iz Kolofona -nije ostala sačuvana. 3 Na drugoj strani, činjenica da se Platonova upotreba termina "ὑπόϑεσις" na navedenim mestima gotovo u potpunosti poklapa sa načinom na koji Proklo kasnije definiše taj pojam čini suvislom pretpostavku da je Platon poznavao neke od navedenih Elemenata. U najmanju ruku, bio je upoznat sa naučnom upotrebom pojma hipoteze. Platon je održavao intelektualne kontakte sa Arhitom, Eudoksom i Teetetom, i nije mogao da ne bude upoznat sa radom matematičara u Akademiji, što je najverovatnije i doprinelo razvoju njegove opšte matematičke kulture, kroz poznavanje glavnih matematičkih tema i problema njegovog vremena. U dijalogu Menon, ὑπόϑεσις označava polaznu pretpostavku ispitivanja; u najboljem slučaju, radnu definiciju. Platonov Sokrat u Menonu ne raspolaže suštinskom definicijom pojma nego do nje tek treba da dođe. Metod u ovom dijalogu ima formu "isprobavanja" rešenja. Sokrat predlaže i ispituje različite pretpostavke (hipoteze) o vrlini i na tom nivou, njegov metod se ne razlikuje od uobičajenog metoda Platonovih ranih dijaloga, sokratskog elenhusa (elenchus socraticus). Ipak, razlikâ ima. Prva od njih je u tome
doi:10.2298/theo1702120k fatcat:te6pdbacdfa7zlo3ovhf7yrevy