Apstrakt: Tekst predstavlja kratak pregled najvažnijih ideja nedavno preminulog francuskog sociologa Raymonda Boudona (1934-2013). U tekstu se takođe navode neki mogući razlozi za to što je, i pored svoje svetske slave i uticaja, kao i uticaja koje su imale njegove teorije, Boudon ostao gotovo potpuno nepoznat na području neka-dašnje Jugoslavije-sa izuzetkom prevoda knjige Déclin de la morale? Déclin des Valeurs?objavljene u Podgorici 2005, i nedavno prevedene njegove intelektualne

more »

... e, La sociologie comme science, koju je u Zagrebu 2012. objavila Nakla-da Jesenski i Turk. Neke Boudonove ideje, pre svega kad se radi o raspravama o raci-onalnosti i relativizmu, su izuzetno značajne i za društvene i humanističke nauke uopšte, uključujući tu i antropologiju. Boudonova dijagnoza razloga krize savremene sociologije-usled kombinacije destruktivnih uticaja postmodernizma i dekonstrukci-je-takođe je nešto sa čime se mogu složiti mnoge koleginice i kolege u drugim nauč-nim disciplinama. Njegove važne modifikacije teorije racionalnog izbora uticale su na to kako tumačimo konflikte u savremenom svetu, pre svega kada se radi o istočnoj Africi. 1 aleksandarbos@gmail.com 2 U vreme pisanja ovog teksta, njegov autor je bio angažovan na projektu "Društve-ne transformacije u procesu evropskih integracija-multidisciplinarni pristup" (III 47010), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Istraživanje o me-stu i ulozi Raymonda Boudona u društvenim naukama započeto je aprila 2011, a nasta-vljeno u punom obimu septembra 2013, u oba navrata dok sam bio gost Max Planck in-stituta za socijalnu antropologiju u Halleu (Nemačka), zbog čega izuzetnu zahvalnost dugujem direktorima ovog Instituta, dr Chrisu Hannu i dr Güntheru Schleeu. Takođe se zahvaljujem Suzani Ignjatović i profesoru Bruceu Kapfereru, koji su mi poslali kopije svojih neobjavljenih radova. Koleginica Ignjatović je pomogla u ispravljanju nekih neja-snoća i grešaka iz prve verzije ovog rada. Inače, ovaj tekst je napisan za vreme boravka na Max Planck institutu za socijalnu antropologiju u Halleu, septembra 2014, uz podrš-ku stipendije DAAD, SR Nemačke. Ovde izneseni stavovi i opservacije ni na koji način ne odražavaju mišljenje i stavove DAAD, dr Hanna, dr Schleea, dr Ignjatović, prof. Kapferera, niti Max Planck Instituta za socijalnu antropologiju.