Evaluation of the internet use disorder scale

Darko Hinic
2012 Psihologija  
za psihologiju, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Srbija Glavni cilj ove studije je evaluacija Skale poremećaja upotrebe Interneta na srpskom uzorku Internet korisnika, kao i provera faktorske strukture skale i njene korelacije sa izdvojenim parametrima upotrebe Interneta. Ukupan uzorak iznosio je 280 ispitanika, podeljenih u kliničku (70) i kontrolnu grupu (210), uzrasta M=26.73, SD=7.830. Kontrolna grupa formirana je slučajnim izborom od ukupnog broja ispitanika (327) koji su dobrovoljno
more » ... i su dobrovoljno odgovorili na bateriju testova i ispunili ulazne kriterijume. Kliničku grupu činili su subjekti koji su potražili stručnu pomoć zbog simptoma nefunkcionalne upotrebe Interneta u nekoj od institucija ili privatnih psihijatrijskih i psihoterapijskih praksi u Srbiji, a koji su ispunili kriterijume za klasifikaciju Poremećaja upotrebe Interneta. Interna konzistentnost skale iznosi α=.944, a faktorskom analizom izdvojena su tri faktora koji zajedno objašnjavaju 67.23% ukupne varijanse u obe grupe: Nemogućnost kontrole ponašanja i posledice, Preokupacija Internetom i reakcije na deprivaciju, Socijalne posledice poremećaja upotrebe Interneta. Utvrđena je statistički značajna razlika između ukupnih skorova kliničke i kontrolne grupe na revidiranoj skali (t(278)=20.434; p<.000), pri čemu su svi pojedinačni ajtemi pokazali značajne diskriminativne vrednosti sa 89.6% ispitanika pravilno klasifikovanih u odgovarajuće kategorije. Takođe je utvrđena značajna pozitivna korelacija između PUI skora i broja sati provedenih na Internetu (r=.519; p<.001), a analiza nije pokazala korelaciju sa varijablama uzrast i dužina korišćenja Interneta, kao ni značajne razlike po polu, obrazovanju i mestu stanovanja ispitanika iz kliničke grupe. Slična situacija je dobijena i na kontrolnoj grupi osim niske korelacije sa uzrastom (r=-0.253; p=.001). Ključne reči: bihejvioralne adikcije; Poremećaj upotrebe Interneta; Skala poremećaja upotrebe interneta. Uloga interneta i ostalih sredstava masovne komunikacije u razvoju i modifikaciji komunikacionih procesa u savremenom društvu je nesumnjiva. U Srbiji 39% domaćinstava poseduje internet priključak, dok se u zemljama Evropske unije taj broj kreće prosečno oko 65% (RZS, 2010) . Od toga 27,6% domaćinstava ima širokopojasnu konekciju, a iako se internetu pristupa Kontakt autor: dhinic@np.ac.rs
doi:10.2298/psi1203311h fatcat:4xdxqlkg5rbknofdea7fwbvgja