Morbidity and mortality of premature neonates after introduction of national in vitro fertilisation programme: Our experience

Slobodan Spasojevic, Georgios Konstantinidis, Aleksandra Doronjski
2010 Srpski Arhiv za Celokupno Lekarstvo  
KRATAK SADRŽAJ Uvod Ne plod nost se ja vqa kod oko 10% pa ro va, a fer ti li za ci ja in vi tro (IVF) je naj u spe šni ji na čin wenog le če wa. Na ci o nal ni pro gram IVF za po čet je 1. ok to bra 2006. go di ne. Ciq ra da Ciq ra da je bi lo is pi ti va we mor bi di te ta i mor ta li te ta pre vre me no ro đe ne de ce za čete po mo ću IVF na kon za po či wa wa Na ci o nal nog pro gra ma. Me to de ra da Re tro spek tiv no su ana li zi ra ne isto ri je bo le sti pre vre me no ro đe ne de ce za
more » ... ro đe ne de ce za če te pomo ću IVF i le če ne na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge In sti tu ta za zdrav stve nu za šti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne u No vom Sa du od 1. mar ta 2007. do 1. mar ta 2008. go di ne. Re zul ta ti Od 189 pre vre me no ro đe ne de ce, 25 (13,23%) ih je za če to po mo ću IVF. Iz jed no plod nih trudno ća ro đe no je 12 de ce (48%), iz ge me lar nih 10 (40%), dok su iz tri ge mi nu snih ro đe na tri no vo ro đenče ta (12%). Is pi ta ni ci su u pro se ku bi li uz ra sta 29,46±3,28 ge sta ci o ne ne de qe (GN), Apgar skor u prvom mi nu tu bio je 5,44±2,45, u pe tom mi nu tu 7,16±1,92, a te le sna težina na ro đe wu bi la je 1299±484,35 g. Naj vi še is pi ta ni ka bi lo je uz ra sta 29-31,9 GN (12; 48%), od no sno ima lo te le snu težinu na ro đe wu 1500-2499 g (9; 36%). Svi is pi ta ni ci su le če ni od re spi ra tor nog dis tres sin dro ma, ko ji se kod dva de te ta (8%) kom pli ko vao sin dro mom "cu re wa va zdu ha", a kod če ti ri (16%) pluć nom he mo ra gi jom. Konge ni tal ne ano ma li je su uoče ne kod dva is pi ta ni ka (8%), dok se in tra kra ni jal na he mo ra gi ja raz vi la kod 21 de te ta (84%). Smrt ni is hod na stu pio je kod se dam is pi ta ni ka (28%), a svi su bi li mla đi od 29 GN. Ana li zom va ri ja bli, u ovoj gru pi je utvr đe na sta ti stič ki vi so ko zna čaj no ve ća uče sta lost ho ri oam ni o ni ti sa (p=0,0004), ni ža ge sta ci o na sta rost (p~0,00), ma wa te le sna težina na ro đe wu (p~0,00), ni ži Apgar skor u pr vom mi nu tu (p=0,0007), kao i raz li ka u od no su na pro fi lak tič ku pri me nu surfak tan ta (p~0,00) i sred wem ar te rij skom pri ti sku na pri je mu (p=0,002). Za kqu čak Mor bi di tet i mor ta li tet no vo ro đen ča di za če te po mo ću IVF ne raz li ku je se mno go od morbi di te ta i mor ta li te ta dru ge pre vre me no ro đe ne de ce le če ne u je di ni ci in ten ziv ne ne ge. Pre matu ri tet i ma la te le sna težina na ro đe wu zna čaj ni su či ni o ci u pa to lo gi ji ove no vo ro đen ča di, a na kraj wi is hod le če wa uti ču i pe ri na tal na as fik si ja, ri zik od si stem ske in fek ci je, pro fi lak tič ka pri me na sur fak tan ta i ener gič na te ra pi ja si stem ske hi po ten zi je. Kquč ne re či: pre vre me no ro
doi:10.2298/sarh1002067s pmid:20422913 fatcat:h3msvus665aorkgo7ojgd37zd4