Recognition and assessment of pain in animals

Jelena Aleksic, Slavoljub Jovic
2010 Veterinarski Glasnik  
Bol je slo'en fiziolo{ki fenomen i neprijatan individualni ose}aj koji je te{ko definisati, a kod'ivotinja izuzetno te{ko prepoznati i interpretirati. Prema definiciji Svetskog udru'enja za prou~avanje bola (IASP), bol se odre|uje kao neprijatano senzorno ili emocionalno iskustvo udru'eno sa aktuelnim ili potencijalnim o{te}enjem tkiva. Zna~ajan je aspekt'ivota i njegova prevencija i smanjenje su va'ni u cilju postizanja dobrobiti'ivotinja. Zadatak stru~njaka je da prepozna jezik interpretacije
more » ... ezik interpretacije bola, kojim se'ivotinje obra}aju za pomo}. Za objektivnu procenu bola neophodno je dobro poznavanje fiziologije, etologije i klini~ke dijagnostike. Na to nas obavezuju i eti~ki principi koji nala'u obezbe|enje dobrobitì ivotinja i uklanjanje svih~inilaca koji mogu da izazovu ose}aj bola i stanje patnje. Prepoznavanje bola i njegovih manifestacija posebno je zna~ajno u slu~ajevima zlostavljanja'ivotinja, kada to mo'e da bude i jedini simptom. @ivotinje mogu da budu mirne i da instinktivno kriju postojanje bola, {to simptome~ini suptilnijim, ali ne i njihove povrede manje bolnim. Nije bez zna~aja ni poznavanje manifestacija bola prilikom raz-li~itih intervencija veterinara u slu~ajevima kada se on javlja i pored aplikovane doze analgetika. Bol u zna~ajnom stepenu doprinosi patnji'ivotinja i u takvim slu~ajevima zna~ajno je posedovati dokumentaciju, u vidu video zapisa ili fotodokumentaciju, {to je bitna informacija u procesuiranju predmeta zlostavljanja. Veterinari su odgovorni za prepoznavanje, procenu, prevenciju i osloba|anje'ivotinje od bola, koji posle telesne temperature, pulsa i disanja treba da bude~etvrti vitalni znak i sastavni deo procene stanja'ivotinje u momentu pregleda. 409 PREGLEDNI RAD -REVIEW PAPER * Rad primljen za {tampu 07. 12. 2009. godine ** Mr sci. med. vet. Jelena Aleksi}, asistent, mr sci. med. vet. Slavoljub Jovi}, asistent, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, Srbija Zbog svega napred istaknutog, neophodna je efikasna prevencija i kontrola bola, koji se ogleda u njegovom prepoznavanju, postavljanju odgovaraju}e dijagnoze, razvoju odgovaraju}eg terapijskog plana, pri-lago|avanju terapije tokom du'eg vremenskog perioda, posebno u slu~ajevima hroni~nog bola. Klju~ne re~i: bol kod'ivotinja, prepoznavanje, tipovi bola, znaci, uloga veterinara Bol je slo'en fiziolo{ki fenomen i neprijatan individualni ose}aj, koji je te{ko definisati, a kod'ivotinja izuzetno te{ko prepoznati i interpretirati (Erickson, 1984) . Prema definiciji Svetskog udru'enja za prou~avanje bola (IASP), bol se odre|uje kao neprijatano senzorno ili emocionalno iskustvo udru'eno sa aktuelnim ili potencijalnim o{te}enjem tkiva (ISASP, 1994). Bol je zna~ajan aspekt'ivota i njegova prevencija i smanjenje su va'ni u cilju postizanja dobrobiti'ivotinja. Defini{e se i kao neprijatno senzorno, ili emotivno iskustvo udru'eno sa aktuelnim ili potencijalnim o{te}enjem tkiva (Merskey, 1979) . @ivotinje se instinktivno bore za opstanak i manifestacija znakova bola u prirodi nije uobi~ajeno i po'eljno pona{anje. Ku}ni ljubimci su zadr'ali tendenciju da kriju bol, posebno hroni~nog karaktera. Sliku bola dodatno komplikuje~injenica da razli~ite vrste'ivotinja ispoljavaju ili prikrivaju bol na potpuno razli~ite na~ine, a razli~ita oboljenja izazivaju razli~it stepen neprijatnosti. Sve ovo, uz individualne varijacije u toleranciji bola dodatno komplikuje njegovo prepoznavanje i procenu kod razli~itih'ivotinjskih vrsta. Bol je neprijatno, ali va'no iskustvo koje jedinkama omogu}ava da prepoznaju i odgovore na opasne stimuluse i da ih ubudu}e izbegavaju. Posledice ose}anja bola su stanja kao {to su distres, usporeno zarastanje rana, poreme}aj sna, slab apetit i depresija. Pojava bola je ponekad neizbe'na, ali kod ivotinja treba da se spre~i i kontroli{e kada god je to mogu}e (Stafford, 2007) . Danas je sasvim jasno da'ivotinje i ljudi imaju sli~ne neuralne puteve za razvoj, sprovo|enje i modulaciju bola. Prema principu analogije, ma~ke i psi poseduju sli~ne neuralne puteve i neurotransmitere, ako ne i identi~ne kao ljudi, {to ukazuje na~injenicu da'ivotinje ose}aju i do'ivljavaju bol sli~no ljudima (Stoji}, 2007) . Ose}aj bola se razlikuje zavisno od mesta, trajanja, intenziteta stimulusa i mo'e biti modifikovan prethodnim iskustvom, emocionalnim statusom, kao i individualnim razlikama. Dugotrajan bol za posledicu ima nau~eno izbegavanje, odnosno zauzimanje polo'aja u kome je bolni nadr'aj {to manjeg intenziteta. Sisari se uvek ogla{avaju kada im se nanosi bol (Vu~ini}, 2004) . 410 Vet. glasnik 64 (5-6) 409 -419 (2010) Jelena Aleksi} i S. Jovi}: Prepoznavanje i procena bola kod'ivotinja
doi:10.2298/vetgl1006409a fatcat:h66jofejhnccho26l7gomy7pqu