THE RISE AND FALL VOJVODINIAN LIBERALS

SLOBODAN BJELICA
2016 ИСТРАЖИВАЊА  
<p>Више од четири деценије је прошло од пада војвођанских либерала, о коме се толико мало зна а толико много полемише. Јесу ли то биле године од којих је кренуо суноврат југословенске федерације, или је то био почетак "златног доба" аутономне Војводине? Да ли је подела у вези са аутономијом, настала унутар војвођанске партијске организације током уставне реформе, била фракцијски сукоб уобичајен за комунисте или њени корени сежу још у новембар 1918. године? Нису ли они који су себе називали
more » ... себе називали браниоцима аутономије у ствари бранили своју власт, а они који су ту власт нападали заправо хтели да укину аутономију? Уставне распре, несугласице због економског развоја, унутарпартијске интриге, све су то елементи овог сукоба. Историјом Војводине шездесетих и седамдесетих година двадесетог века до сада су се, са посебним акцентом на питању њене аутономије, бавили само Ранко Кончар и Димитрије Боаров, пишући обимну биографију Стевана Дороњског. Будући да наша историографија врло опрезно напредује у истраживању историје социјалистичке Југославије, поменути хронолошки период је био тема тек малог броја чланака и монографија. Међу њима се својом објективношћу и озбиљношћу издвајају синтетичка студија Љубодрага Димића о аспектима српске државности у југословенском оквиру, те други том зборника докумената који се односе на развој југословенског федерализма, састављача Бранка Петрановића и Момчила Зечевића. На сву срећу, од историчара су били смелији учесници политичког живота друге половине двадесетог века. У форми дневника, мемоара, интервјуа или у неком другом облику, драгоцена сведочанства оставили су: Душан Поповић, Мирко Чанадановић, Стеван Дороњски, Мирко Тепавац, Латинка Перовић, Драгослав Марковић, Душан Чкребић итд. Свакако да ове аутобиографске изворе историчар мора да користи са одређеном дозом скепсе. Поузданији историјски извор представљала је необјављена архивска документација из Архива Војводине, богат и слабо истражен фонд Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине. У намери да створимо уравнотежену и свеобухватну слику, прегледали смо све бројеве београдске Политике од 1967. до 1974. године.</p>
doi:10.19090/i.2015.26.178-189 fatcat:4hqlrdfvorfqhlt22anmee75ui