Otogenic brain abscess

Vladimir Nesic, Ljiljana Janosevic, Gojko Stojicic, Slobodanka Janosevic, Lukas Rasulic, Snezana Babac, Radmila Sladoje
2002 Srpski Arhiv za Celokupno Lekarstvo  
1. Институт за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије, Београд; 2. Институт за социјалну медицину, статистику и истраживање у здравству Медицинског факултета Универзитета, Београд; 3. Институт за неурохирургију Клиничког центра Србије, Београд КРАТАК САДРЖАЈ: Хронично запаљење средњег ува најчешће је узрок настанку компликација. Циљ рада је да прикажемо клиничку казуистику апсцеса мозга као последицу хроничног супурационог отитиса, ради евалуаци је могућности
more » ... уаци је могућности савремене дијагностике и терапије. У раду је коришћена ретроспективна студија којом су обухва ћени болесници Института за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије с дијагнозом апсцеса мозга отогеног порекла, лечених у петогодишњем периоду, од 1996. до 2000. године. Разма трани су резултати деветоро болесника (осморица мушкараца и једна жена), старости од 16 до 68 година. У на шој групи болесника апсцеси мозга отогеног порекла знатно су чешћи код болесника мушког пола у четвртој де ценији живота, с медијаном 33,5 година. Према месту становања, болесници знатно чешће потичу из унутрашњо сти, а према школској спреми нижег су и средњег образовања. Лечење је подразумевало примарну неурохи руршку интервенцију, а после побољшања општег стања болесника радикално отохируршко лечење. Кључне речи: отогени апсцеси мозга, дијагностика, терапија. (СРП АРХ ЦЕЛОК ЛЕК). УВОД Отогене компликације представљају ширење инфекције из средњег ува на структуре које су с њим у непосредном анатомском односу. Оне могу бити егзокранијумске и ендокранијумске. Компликације се често јављају удружено. Хронично запаљење средњег ува најчешћи је узрок настанку компликација. Најчешће свакој компликацији претходи егзацербација хроничног процеса у средњем уву. Увођење антибиотских лекова у терапију отитиса, као и примена нових дијагностичких метода и начина хируршког лечења хроничног отитиса, знатно су умањили појаву отогених компликација. Менингитис је најчешћа отогена интракранијумска компликација, отогени апсцеси мозга су на другом месту, док су друге компликације знатно ређе [1][2][3][4]. Отогени менингитиси и апсцеси мозга су често удружени, што отежава рану дијагностику сваке од ових компликација. Морталитет од отогених апсцеса мозга још увек је релативно висок, упркос дијагностичким и терапијским достигнућима. Према подацима више аутора, морталитет је увођењем антибиотских лекова знатно смањен. ЦИЉ РАДА Циљ рада је да прикажемо клиничку казуистику апсцеса мозга као последице хроничног супурационог отитиса ради евалуације могућности савремене дијагностике и терапије. МЕТОД РАДА У раду је коришћена ретроспективна анализа резултата којом су обухваћени болесници Института за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије у Београду с дијагнозом отогеног апсцеса мозга лечених у петогодишњем периоду од 1996. до 2000. године. Разматрани су резултати деветоро болесника (осморица мушкараца и једна жена), старости од 16 до 68 година. Двоје болесника је претходно хоспитално лечено у надлежним здравственим центрима. Петоро их је први пут хоспитализовано на Институту, а код њих четворо је реч о поновном лечењу у болници. Анализовани параметри су пол, добне групе, место становања, занимање, број хоспитализација, дијагностички поступци, клинички симптоми и знаци хроничног гнојног отитиса и отогених компликација, друге отогене компликације удружене с апсцесом мозга, ендокранијумска локализација отогеног апсцеса, терапијски поступци (отохируршко и неурохируршко лечење), интраоперациони отолошки налаз. Од метода дескриптивне статистике у раду су коришћени груписање, табелисање, мере централне тенденције (аритметичка средина, медијана) и мере варијабилитета (стандардна девијација, коефицијент варијације). Од дијагностичких поступака коришћени су анамнестички подаци, клинички оториноларинголошки преглед, аудиолошко-вестибулолошки преглед, неуролошки преглед, офталмолошки преглед као и радиографска испитивања (компјутеризована томографија и нуклеарна магнетска резонанција). Дефинитивна дијагноза апсцеса мозга најчешће је постављана путем компјутеризоване томографије поред оториноларинголошког и неуролошког прегледа. Нуклеарна магнетска резонанција је знатно ређе примењивана. Од метода аналитичке статистике у раду су нашли примену методи за процену значајности разлике на основу разлике учесталости тест хи-квадрат ( 2 ) и Фишеров тест тачне вероватноће (P). РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА У нашој групи од деветоро болесника, апсцеси мозга отогеног настанка знатно су чешћи код особа мушког пола (осам) у четвртој деценији живота, с медијаном 33,5 година. Ђерић и сарадници [2, 3] приказали су 42 болесника с отогеним апсцесом мозга, нај-
doi:10.2298/sarh0212389n pmid:12751163 fatcat:oqo2gr7mqbbkrkdeccn2zk54qm