Rizici zloupotrebe tržišne moći na berzama električne energije

Zoran Jeremić, Tatjana Latas
2016 Proceedings of the International Scientific Conference FINIZ 2016   unpublished
Predmet istraživanja ovog rada je mogućnost zloupotrebe tržišne moći na berzama električne energije. Osnovna hipoteza je da berze električne energije treba da posluju po sličnim principima kao i finansijske i robne berze, ali da su one podložne većim ograničenjima za efikasan rad, kao i većim mogućnostima zloupotrebe tržišne pozicije učesnika u trgovanju. Cilj rada je da identifikuje i objasni te potencijalne zloupotrebe i da predloži načine na koji se one mogu umanjiti, kao što su: smanjenje
more » ... što su: smanjenje koncentracije na tržištu, povećanje brzine reakcije tražnje na promenu cena, smanjenje zagušenja na prenosnoj mreži, povećanje prosečnog nivoa hedžinga i kontrola nadmetanja. Ključne reči: berze električne energije, tržišna moć, tržišne manipulacije. UVOD Liberalizacija i deregulacija tržišta električne energije ima za cilj da podstakne tehnološke inovacije i konkurentnost, ali i da ukine monopole i ojača konkurenciju na tržištu, koja treba da dovede do snižavanja cene električne energije. Da bi sprovela takvu politiku Evropska komisija podstiče osnivanje i rad berzi električne energije i procese spajanja tržišta. Berze električne energije posluju po istim principima po kojima posluju nansijske i robne berze, ali je umesto akcija, roba i robnih derivata predmet trgovanja na berzi električna energija. Mada se primenjuju isti berzanski principi trgovanje električnom energijom ipak ima i brojne speci čnosti koje je potrebno uvažiti i prilagoditi modelima i sistemima trgovanja. Predmet rada su upravo speci čnosti koje dovode do mogućnosti zloupotrebe tržišne moći na berzi. Osnovna hipoteza rada je da se na berzama električne energije tržišna moć može zloupotrebiti i da stoga ovo tržište mora biti predmet dodatne pažnje i odgovarajuće regulative i nadzora. Manipulacije ne bi bilo u uslovima savršene konkurencije, gde bi postojalo obilje ponude i tražnje, kada bi se svaka generatorska kompanija koja traži više od MCP (market clearing price) i svaki potrošač koji nudi manje od MCP mogli zameniti, odnosno kada bi svi učesnici na tržištu bili "price takers". Međutim, na tržištu električne energije ovakvo stanje je samo teorijski moguće, dok u praksi postoji niz anomalija koje onemogućavaju postojanje takozvanog e kasnog tržišta na kojem postoji veliki broj naloga ponude i tražnje, odnosno širina i dubina tržišta, gde nijedan pojedinačni učesnik ne može uticati na cenu. Kada se radi o razvijenim nansijskim berzama gotovo je nemoguće da pojedinačni učesnik manipuliše cenom, jer bi to zahtevalo posedovanje enormnih sredstava, a verovatnoća da će postići cilj trenutnog veštačkog povećanja ili smanjenja cene neke akcije je minimalna. Kod tržišta valuta (FOREX) je slična situacija zbog veličine tržišta, jer se kupovina i prodaja obavljaju 24 časa dnevno, a na globalnom tržištu postoji mnogo učesnika. Mada su ova tržišta standardizovana, sa brzim i e kasnim saldiranjima transakcija i bez problema u sigurnosti i protoku datih naloga i uplata, ipak u praksi postoje primeri gde je jedan moćni tržišni učesnik mogao
doi:10.15308/finiz-2016-141-146 fatcat:xgjrpentajdefb7gbcpnewi5uu