Ali Abdel razek and the theory of separation of Islam and politics: A critical evaluation
Ali Abdurazik i teorija odvojenosti islama i politike - kritičko vrednovanje

Seid Halilović
2018 Kom: Časopis za Religijske Nauke  
Ali Abdurazik i teorija odvojenosti islama i politike: kritičko vrednovanje Seid Halilović Grupa za savremeno religijsko mišljenje, Centar za religijske nauke "Kom", Beograd, Srbija Godinu dana nakon što je Ataturk ukinuo instituciju halifata, islamski učenjak s tradicionalnog univerziteta al Azhar Ali Abdurazik objavljuje ne tako obimnu knjigu Islam i osnove vlasti i pokreće novu i dinamičnu raspravu potpuno neočekivanih razmera o odnosu između islama i politike. Istaknuti profesori al Azhara
more » ... rofesori al Azhara hitno zasedaju i donose odluku da se Abduraziku, zbog stavova koje je izneo u knjizi, oduzme titula islamskog klerika. No, uprkos tome, njegova knjiga postaje u decenijama koje su nailazile jedno od najpopularnijih štiva savremenih muslimanskih mislilaca u egipatskim naučnim i političkim krugovima i šire. Detaljnom analizom sadržaja ove knjige uočavamo da Abdurazik uporno želi da pokaže da halifat nije imao nikakvu korist za muslimane, već da je predstavljao izvor permanentne nepravde i zla. On zaključuje da vlast, državu pa čak i sudstvo ne treba povezivati s religijom jer su to isključivo politički fenomeni. Takođe, insistira na tome da je verovesnik Muhamed bio isključivo duhovni vođa i da nikada nije razmišljao o političkoj vlasti ili državi. Zato on izričito tvrdi da su politika i religija nespojive i upozorava muslimane da moraju slediti novije re zultate ljudskog razuma iz oblasti političke nauke ukoliko žele da u svojim društvima učvrste temelje i strukturu vlasti. Ipak, primećujemo da Abdurazik usled svojih učestalih, i uglavnom objektivnih, kritika na račun halifa i njihove politike u raznim istorijskim periodima, zanemaruje to da se u Kuranu i islamskim predanjima u mnogo navrata jasno govori o vlasti, sudstvu, odbrambenim pitanjima, ekonomskoj kontroli i o uređenju unutrašnje i međunarodne politike, odnosno da se poučava o drugačijoj politici koja vodi ka večnom blaženstvu. O takvoj politici, čija krajnja svrha jeste prosvetljenje čoveka i društva, opširno su pisali baštinici briljantne političke Kontakt autora: seidhalilovic@centarkom.rs S. Halilović, Ali Abdurazik i teorija odvojenosti islama i politike: kritičko vrednovanje filozofije i političke jurisprudencije u islamu oslanjajući se na kognitivni kredibilitet religijskih tekstova i različitih kategorija teorijskog i praktičnog razuma. O Abduraziku i njegovoj knjizi "Islam i osnove vlasti" Prilično kasno se u islamskom svetu počelo govoriti o odvojenosti rel igije i politike. Mislioci koji bi zauzeli takav stav zapravo bi promovisali tvrdnju da političke odluke pređašnjih i novijih muslimanskih vladara nemaju nikakve veze s čistotom vere. Ali Abdurazik je bio na neki način prvi islamski učenjak koji je želeo jasno da dokaže da halifat i islam, odnosno politiku i religiju, ne treba razumeti kao dva međusobno povezana fenomena. U složenoj istorijskoj epizodi kada je ukinut osmanlijski halifat, on piše čuvenu ne tako obimnu knjigu Islam i osnove vlasti i podvrgava kritici osnovna usmerenja ukupne muslimanske jurističke tradicije o pitanju odnosa između isla ma i političke vlasti. Zanimljivo je da Abdurazik, kao neko ko je svoja sazna nja o islamu stekao na čuvenom islamskom univerzitetu al Azhar, u navedenom delu ostaje privržen tradicionalnoj metodologiji jurističke analize islama, politike i halifata. Tako on u kontekstu svog jurističkog i istorijskog diskursa dolazi do negativnog odgovora na pitanje da li su religija i politika međusobno povezane. Abdurazik odlučno insistira na tome da religiju treba odvojiti od politike, te da studijama o političkim pitanjima nije mesto ni u islamskoj jurisprudenciji (fikh), niti u bilo kojoj drugoj religijskoj saznajnoj disciplini. Zapravo, porukom da muslimani kao verujuće društvo ne treba da razmišljaju o svom političkom uređenju Abdurazik želi da obznani pionirsku ideju da se o pitanjima države i politike mora razmišljati samo političkim razumom -bez ikakve podrške šerijata (Fejrahi 2009: 325). Abdurazikovo učenje možemo razumeti i kao poziv muslimanima da pristupe procesu formiranja sekularnih vlada, a to je značilo da će uloga islama u politici pretrpeti fundamentalne promene ne samo u ondašnjoj Turskoj, nego i u arapskom svetu. Mogli su se dakle očekivati počeci utemeljenja sekularnih društava, prvenstveno po uzoru na politički proces koji je već realizovan u modernoj Evropi (Paić 2016: 6). Muslimanski sekularni mislioci s ushićenjem su sledili put kojim je u prvoj polovini XX veka krenuo azharski učenjak Abdurazik i ponavljali njegovu tvrdnju da se u islamu, kao čisto duhovnoj religiji, nedvosmisleno prihvata razdvajanje duhovnog od svetovnog. Popularno je uverenje da su oni u tome nesporno bili nadahnuti hrišćanskom
doi:10.5937/kom1801001h fatcat:3cb25f5xhje23a4nljg7pyawkq