Two fertility regionalizations

Branislav Djurdjev
2004 Glasnik Srpskog Geografskog Društva  
Садржај: Рад представља евалуацију и компарацију две регионализације фертилитета, те представља прилог географији фертилитета. У раду се указује да транзиција фертилитета у географском смислу значи кретање од јединствено глобалног ка мноштву локалног и, на крају, опет ка униформно глобалном. Кључне речи: фертилитет, регионализација, модели. Abstract: Paper evaluates and compares two fertility regionalizations and contributes fertility geography discussion. Paper points out that fertility
more » ... at fertility transition in geographic sense is a movement from unique global model toward numerous local models and at the end toward unique global model again. Увод Основни циљ сваке географске дисциплине је издвајање специфичних географских региона, а на основу просторног груписања појава које дотична дисциплина проучава. Регионални модели морталитета 1 већ се много година користе за анализу и пројекције становништва, јер су они више условљени географским елементима: климом, традиционалним односом полова, медицинском праксом, политичком стабилношћу итд. За разлику од морталитета регионалне разлике фертилитета нису тако јасне. Фертилитет је у, основи, детерминисан са три групе фактора: модернизацијом (нивоима образовања, урбанизације), културним факторима (религиозном, етничком припадношћу) и генетским факторима. Дакле, иако неки од фактора имају наглашену просторну димензију, постоје и они који нису биолошки те их је теже просторно груписати. Зато, чак ни евидентне разлике фертилитета у простору најчешће нису довољне да би се схватио, објаснио и/или признао значај и улога географских фактора (видети, Јосипович, 2003). Регионализацију фертилитета омета и недостатак детаљнијих и упоредивијих података. Зато је, још увек, најчешћа подела на високофертилитетна и нискофертилитетна подручја (без детаљније поделе према годинама рађања и осталим карактеристикама ), а у оквирима традиционалне регионалне и субрегионалне поделе света. И * Др Бранислав С. Ђурђев, редовни професор, Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад.
doi:10.2298/gsgd0401051d fatcat:zrrz2pt6mba53nml2bcraoafuy