Audiovisual content accessibility for persons with disabilities in the human rights framevork

Zoran Lutovac
2016 Zbornik Matice srpske za drustvene nauke  
Ин сти тут дру штве них на у ка Кра љи це На та ли је 45, Бе о град, Ср би ја zo ran.lu to vac @gmail.co m СА ЖЕ ТАК: При сту пач ност ау ди о ви зу ел ног са др жа ја осо ба ма с инва ли ди те том у нај ди рект ни јој је ве зи с пра вом на сло бо ду ми шље ња и из ра жа ва ња у кон тек сту јед на ко сти, јед на ког трет ма на свих љу ди и не дискри ми на ци је. Ује ди ње не на ци је, Са вет Евро пе и Европ ска уни ја при ступач ност, па и при сту пач ност ин фор ма ци о них и ко му ни ка ци о
more » ... и ко му ни ка ци о них тех ноло ги ја, ре гу ли шу ни зом до ку ме на та -кон вен ци ја, по ве ља, ди рек ти ва -од ко јих је за осо бе с ин ва ли ди те том нај ва жни ја Кон вен ци ја УН о пра ви ма осо ба с ин ва ли ди те том. Му ње ви ти на пре дак у обла сти ин фор ма ци о них и ко му ни ка ци о них тех но ло ги ја отва ра број не мо гућ но сти осо ба с ин ва лиди те том за не сме та но при сту па ње ау ди о ви зу ел ном са др жа ју. Ди ги тал на ди стри бу ци ја тре ба ла би да омо гу ћи да ау ди о ви зу ел ни са др жај бу де у пот пу но сти при сту па чан сви ма. Прав ни оквир Ср би је, ко ји уре ђу је ову област, углав ном је ускла ђен с европ ским стан дар дом, али прак са по ка зује да је по сто так при сту пач ног ме диј ског са др жа ја да ле ко ис под при хватљи вог у зе мља ма Европ ске уни је. Чвр шће оба ве зи ва ње при ват них и јавних еми те ра у ве зи с обез бе ђи ва њем при сту пач них ме диј ских услу га, уво ђе ње кво та, ве ћа овла шће ња ре гу ла тор ног ме диј ског те ла -не ке су од иде ја ко је су, при ме ње не у зе мља ма Европ ске уни је, до ве ле до знат но бо ље си ту а ци је у ау ди о ви зу ел ној обла сти за осо бе са чул ним оште ће њи ма и те иде је и њи хо ва успе шна при ме на у прак си мо гу по слу жи ти као ин спи раци ја или мо дел за уре ђи ва ње ове обла сти у Ср би ји. * КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: осо бе с ин ва ли ди те том, при сту пач ност, ау ди о ви зуел ни са др жај, људ ска пра ва, јед на ки трет ман * Рад је на стао као део про јек та "Дру штве не тран сфор ма ци је у про це су европ ских ин те гра ци ја -мул ти ди сци пли нар ни при ступ" ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство, про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је (број 47010). УВОД Ра зни об ли ци дис кри ми на ци је, из оп шта ва ње и ми ло ср ђе све до кра ја Дру гог свет ског ра та би ли су пре о вла ђу ју ћи спон та ни од го во ри дру штва на фе но мен ин ва ли ди те та [Petrović 2004: 49-76; Ro se 2005; Vu ka so vić 2004: 77-99]. Спа р та је сле ди ла про це ду ру се лек ци је и из сво је рат нич ке др жа ве укла ња ла "не ре пре зен та тив не" по је дин це од мах по ро ђе њу. Атински иде ал ле по те, оли чен у прин ци пу пр о пор ци о нал но сти, ути цао је да осо бе с ин ва ли ди те том бу ду скрај ну те на дру штве ну мар ги ну. У сред њем ве ку, за хва љу ју ћи хри шћан ским иде ја ма, раз вио се осе ћај со ли дар но сти -"брат ске љу ба ви" -и сто га је би ло по је ди нач них ми ло срд них по сту па ка пре ма осо ба ма с ин ва ли ди те том -оне би би ле збри ну те, за шти ће не од гла ди и вре мен ских не при ли ка, али и да ље на мар ги ни, ван свих дру штвених то ко ва. Ши ре ње про све ти тељ ских иде ја на ве шће углед не по је дин це да, осим ба зич не бри ге и за шти те, сво је ак те ми ло ср ђа про ши ре и на из град њу обје ка та где ће се осо бе с ин ва ли ди те том и про фе си о нал но об у ча ва ти и оспо со бља ва ти за са мо стал ни жи вот. Ме ђу тим, тек по сле два свет ска ра та у 20. ве ку, ко ји су за осо бом оста ви ли сто ти не хи ља да љу ди с при вре ме ним и трај ним оште ће њи ма, др жа ве су од лу чи ле да си стем ским по сту па њем де лу ју у збри ња ва њу, ле че њу и ре ха би ли та ци ји осо ба с ин ва ли ди те том. Овај ме ди цин ски мо дел у при сту пу осо ба ма с ин ва ли ди те том (ОСИ) и њи хо вим по тре ба ма био је на сна зи све до не дав но. Ње го ва су штин ска мањ ка вост озна че на је у са мом на зи ву -ин ва ли ди тет -ис кљу чи во се тре ти ра као ме ди цин ски про блем по је дин ца и евен ту ал но ње го ве по ро ди це, да кле, као гра ђан ски, лич ни про блем. По сле ле че ња и ре ха би ли та ци је, уко ли ко ни је, а углав ном ни је, до шло до про ме не ста ња по је дин ца с ин ва ли ди те том, не ма да љих по сту па ња -по прин ци пу, свет је уре ђен та ко да се осо бе мо гу или не укло пи ти у окру же ње. Ако не ус пе ју, дру штво на ста вља да ље, без њих. Прак тич но, ако не ко и по сле ле че ња и ре ха би ли та ци је, не мо же да присту пи му зе ју ко ји ис пред ула зних вра та има сте пе ни це, то је ње го ва "лична не сре ћа", а не гре шка ур ба ни ста ко ји су до зво ли ли из град њу јав не уста но ве без аде кват ног при ла за осо ба ма с ко ли ци ма (или ро ди те љи ма с де чи јим ко ли ци ма). Ин ва ли ди тет се до жи вља ва као про блем и на гла сак је на оште ће њу и ње го вом пре ва зи ла же њу, а не на по тре ба ма осо бе ко ја, уз од го ва ра ју ћи ди зајн окру же ња и од ре ђе ни сте пен по мо ћи, мо же, без об зи ра на ин ва ли ди тет, да во ди са мо ста лан жи вот. У по след ње три де це ни је с ме ди цин ског мо де ла по ступ но се пре лази на со ци јал ни мо дел ко ји ин ва ли ди тет ста вља у кон текст људ ских права [Charl ton 2000; Ur banc 2006; Pri estly 2003]. За раз ли ку од ме ди цин ског мо де ла за ко ји је ве за на по зи ци ја да је ин ва ли ди тет глав ни, је ди ни, блока тор дру штве ног укљу чи ва ња, со ци јал ни мо дел ин ва ли ди тет сме шта у дру штве ни кон текст. На гла сак ви ше ни је на здрав стве ном про бле му, објек тив ним огра ни че њи ма, ко ја по је дин ца оне мо гу ћа ва ју да уче ству је рав но прав но с дру ги ма у жи во ту дру штве не за јед ни це, не го је реч о то ме ко ли ко је окру же ње при ла го ђе но по себ ним по тре ба ма по је ди на ца, ко ли-
doi:10.2298/zmsdn1660859l fatcat:kwcq3y2leve47crze52yhjd67q