Kantovo shvatanje uma

Zoran Kindjic
2004 Filozofija i Društvo  
Fakultet politièkih nauka Originalni nauèni rad Beograd KANTOVO SHVATANJE UMA Apstrakt: Autor najpre ispituje teorijske i društveno-istorijske pretpostavke Kantove koncepcije uma. Kantovo suoèavanje s problemom statusa metafizike, kao i zadaci filozofskog utemeljenja nauke i zasnivanja etike uslovili su uspostavljanje razlike izmeðu razuma i uma, kategorija i ideja, odnosno teorijske i praktièke sfere. Nakon razmatranja konstitutivne uloge razuma i regulativne upotrebe ideja u teorijskoj sferi,
more » ... u teorijskoj sferi, autor ispituje Kantovo shvatanje konstitutivne uloge uma u praktièkoj sferi. Oslanjajuaei se na njegovo uèenje o primatu praktièkog nad teorijskim umom, morala nad naukom, autor zakljuèuje da je za civilizovanost dovoljan razum, dok je za moralizovanost neophodan um. Pošto je razmotrio Kantov pokušaj da uvoðenjem refleksivne moaei suðenja premosti ponor izmeðu nu nosti i slobode, autor ukazuje na sliènost uma i refleksivne moaei suðenja u pogledu njihove regulativne uloge u teorijskom saznanju. Ispitivanje odnosa prirode i uma u Kantovoj filozofiji, kao i suèeljavanje Kantove i Hegelove koncepcije uma, nude pretpostavke za razumevanje ambivalentnog stava kenigsberškog mislioca prema revoluciji. Nakon preispitivanja Lukaèeve ocene o Kantu kao tipiènom predstavniku graðanskog mišljenja, autor ne kraju rada raspravlja da li nam Kantova filozofija mo e pomoaei da prebrodimo krizu u kojoj se danas èoveèanstvo nalazi. Kantovo shvatanje uma je nastalo zajedno sa velelepnim zdanjem njegove filozofije, a svojom znaèajnom ulogom u njoj vidno se istièe, te tako nosi njen (a ujedno joj daje i svoj) prepoznatljiv peèat. Pored toga Kantovo razlikovanje razuma i uma otvorilo je nove moguaenosti filozofskom mišljenju, a samog Kanta distanciralo od dotadašnje filozofije, gde ova razlika ili nije pravljena, ili ukoliko i jeste, iz nje nisu povuèene tako znaèajne konsekvence kao što to kenigsberški mislilac èini. 1 43 FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXV 1 U sholastièkoj filozofiji zadr ao se trag Aristotelovog razlikovanja èisto receptivne misaone moaei (nous pathetikos) i oblikovno-delatne (nous poietikos) kao intellectus possibilis i intellectus agens. Po sholastièkoj srednjovekovnoj psihologiji Zato je namera ovog rada da razmotri Kantovo shvatanje uma i njegovu ulogu u dotiènoj filozofiji, te da se suoèi sa nizom pitanja koja odatle proizilaze. Pored toga razmatranje Kantovog shvatanja uma treba da omoguaei sagledavanje znaèaja Lukaèeve ocene o Kantovoj filozofiji kao tipiènoj za moguaenosti i granice graðanskog mišljenja, kao i da naznaèi odnos Kantovog shvatanja uma prema Hegelovom. Na kraju rada valja pokušati da se današnji svet sagleda u svetlu intencija Kantove filozofije. Pre nego se sve to uèini, nu no je navesti izvesne pretpostavke (društveno-istorijske, filozofske, biografske) na èijoj podlozi se iskristalisalo Kantovo shvatanje uma, pa i uopšte njegova filozofija, te aeemo od toga najpre i poèeti. Pretpostavke Kantovog shvatanja uma Kao i svaka znaèajna filozofska novost, tako je i Kantova, plod suoèavanja njegovog mišljenja, pa i èitave liènosti, sa problemima i potrebama njegovog vremena, a ujedno i sredstvo za ispunjenje ciljeva koje je pred sebe postavilo. 2 Kljuèni problem sa kojim se Kant suoèava je metafizika, zadaci koji treba da izvrši su da filozofski utemelji nauku i zasnuje etiku. Jasnu svest o problemu metafizike nalazimo u predgovoru prvog izdanja Kritike èistog uma. Tu Kant, ocenjujuaei stanje u kome se metafizika nalazi, piše: "Bilo je jedno doba kada je metafizika nazivana kraljicom svih nauka... Danas je moderno pokazivati prema njoj svako preziranje, te starica, prognana i napuštena, tu i kao Hekuba" (KÈU 5-6). 3 Usred bujanja nauka, koje u sprezi sa tehnikom daju vidne rezultate, metafizika je poprište beskrajnih prepirki iz kojih se ne vidi nikakva opipljiva dobit, te je usled toga okru uje ravnodušnost koja "oèigledno nije posledica lakomislenosti, veae 44 ZORAN KINÐIAE i hijerarhiji saznajnih moaei um je shvaaeen kao ni a moae od razuma. Redosled je: sensatio, ratio (um), intellectus (razum). Racionalistièka filozofija XVII veka u principu ne razlikuje razum i um. 2 Problemi i potrebe jednog vremena okupiraju uvek više njih, a u onima najdubljima i najosetljivijima jedno vreme dolazi do samosvesti. 3 Upotrebljavaaeemo sledeaee oznake za neka Kantova dela: KÈU (Kritika èistoga uma), KPU (Kritika praktièkog uma), KMS (Kritika moaei suðenja), UIS (Um i sloboda), PROL (Dvije rasprave), ZMM (Zasnivanje metafizike morala), L (Logika). Podaci o ovim knjigama nalaze se na kraju rada, u popisu literature. sazrele sposobnosti za suðenje jednog stoleaea koje više ne eli da se ometa prividnim saznanjem" (KÈU 6-7.). No Kant ne ispušta iz vida ni to da oni koji ignorišu metafiziku još uvek ostaju neslobodni u njenom okrilju, te i sami zapadaju "u metafizièka tvrðenja prema kojima su ipak pokazivali toliko preziranja" (KÈU 6.). Pored toga, u svakom èoveku prebiva jedna "unutrašnja metafizika" koja ga navodi da razmišlja o sudbinskim pitanjima, èak i onda kada zna da neaee moaei da doðe do sigurnog odgovora. "Uzaludno je, naime, hteti veštaèki pokazivati ravnodušnost prema takvim ispitivanjima èiji predmet ne mo e biti ravnodušan ljudskoj prirodi." (KÈU 6.) Shodno tome, Kant aee se poduhvatiti zadatka da kritièki odluèi o sudbini metafizike ispitujuaei da li je ona moguaea kao nauka. Svakako da nije sluèajno što se problem metafizike javlja baš u Kantovo vreme. 4 Da bi se dobio jasniji uvid u problem, a i nagovestili zadaci koje vreme nameaee, neophodno je navesti izvesne društveno-istorijske pretpostavke. Kant ivi na prelazu feudalne epohe u kapitalistièku, te tako i problemi kojima se bavi sadr e tu duhovnu aromu. To je vreme u kome više nema srednjevekovnog duhovnog jedinstva 5 , jedinstva na kome je poèivala i koje je pothranjivala metafizika. Za razdoblje srednjeg veka karakteristièno je da nema ekonomskog jedinstva, da vlada rascepkanost, izolovanost i samodovoljnost; za naše današnje predstave èovek je neslobodan. Društveni odnosi su statièni, okamenjeni, "prirodni". No to sve ima i svoju drugu stranu koju ne treba prevideti: u okviru tih odnosa èovek poseduje psihološku sigurnost (pa i ne samo nju, veae i druge -ekonomsku na primer -na kojima ova poèiva). 6 Tu se Bog javlja kao garant jedinstva, spona 45 FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXV 4 Filozofija se ne odigrava u vakuumu, te tako ni njeni problemi i proboji ne nastaju sluèajno ili iz neke njene samodovoljne zakonitosti. Posle Marksa iluzorno je posmatrati neku izolovanu istoriju filozofije, ili bilo koje druge kulturne oblasti. 5 Feudalizam u svom èistom obliku vezan je za srednji vek. 6 O tome Erih From piše: "Posedujuaei odreðeno, nepromenjeno i neosporno mesto u društvenom svetu od trenutka roðenja, èovek je bio ukorenjen u jednoj strukturalizovanoj celini, i tako je ivot imao znaèenje u kome nije bilo mesta, a ni razloga, za sumnju. Èovek se poistoveaeivao sa svojom ulogom u društvu; on je bio seljak, zanatlija, vitez, a ne pojedinac koji se sluèajno bavio ovim ili onim poslom. Društveni poredak zamišljao se kao prirodni poredak, a èovek je, buduaei njegov odreðeni deo, oseaeao da je bezbedan i da neèemu pripada. ... Baš kao što su seljak i graðanin retko prelazili granice malog geografskog podruèja na kojem su iveli, tako je i svemir bio ogranièen i lako shvatljiv. Zemlja i èovek behu njeno središte, raj ili pakao meðu ljudima, pa i izmeðu èoveka i prirode, jer Bog je tvorac i jednog i drugog. Vlada uverenje u logiènost sveta, jer svet je od Boga -racionalnog tvorca i upravitelja. Èovekov napor ka spasenju sankcionisan je Bo jom pravednošaeu i dobrotom. Red i zakonitost u prirodi pokazuje se, štaviše, kao dokaz Bo jeg postojanja. Ovakva duhovna atmosfera je temelj na kome aee se još dugo potom odr avati dogmatizam bezuslovnog poverenja u saglasnost mišljenja sa realitetom. Vremenom dolazi do postepenih promena u feudalizmu, iznutra ga nagriza crv koji najavljuje novo u starom, dolazi do znaèajnih promena po sve oblasti ivota, pa time i po metafiziku, koja je do tada suvereno vladala, a u isti mah bila usput i sluškinja teologije. 7 Jaèanjem proizvodnje i trgovine, otkriaeem novih zemalja, razvojem saobraaeaja, menja se i slika sveta. To prestaje da bude dobro poznati skuèeni svet koji je mašta nadopunjavala nebeskim bo anskim prostranstvima, svet gde je èovek bio centar i osovina svih zbivanja. Puca novi neispitani prostor; jedinstvo i celina više nisu tako oèigledni, do njih treba tek doaei. Buðenjem prirodne nauke metafizika poèinje da smeta nauènom duhu gladnom istra ivanja prirode. Sholastièke spekulacije postaju koènice. Iza sebe imaju autoritet, ali ne daju dovoljno dokaza za sebe. Novi duh izra avnju Bekon i Dekart insistiranjem na znaèaju istra ivanja, a kao prilog tome nude i metode za istra ivanje. 8 Postepeno se stvaraju uslovi za duh prosveaeenosti, koji tra i da se sve podvrgne vrhovnom sudu ljudskog razuma (izmeðu ostalog i društveni poredak). Nastupilo je vreme kada sve više njih oseaeaju 46 ZORAN KINÐIAE behu mesto buduaeeg ivota, a u èovekovim postupcima, od roðenja do smrti, oèitovala se njihova uzajamna uzroèna povezanost." (Bekstvo od slobode, 35.) 7 Sam podreðeni polo aj u kome se metafizika nalazila i njen zadatak da ponudi racionalne argumente za natprirodnu sferu, pored svih ogranièenja imperativom potvrðivanja odreðenih neprikosnovenih dogmi, imao je i pritajenu destruktivnu stranu -sfera "veènih istina" izlagana je racionalitetu, koji uvek u sebi sadr i i negativitet. Pa i sama potreba da se ponudi potvrda racionalnosti govori o još uvek slabim, ali ipak znaèajnim znacima buðenja poverenja u ljudsko mišljenje. 8 Bekon u Novom organonu piše: "Prirodna filozofija je u svako doba nailazila na neprilièna i teška protivnika, naravno na praznoverje i slepu i neumerenu revnost religije." (str. 189.) Po njemu, neprilièan je strah da "gibanja i promene u filozofiji ne preðu u religiju" (ibid.). Dosadašnja logika je podesnija "za ustaljivanje i uèvršaeivanje zablude nego za ostvarivanje puta ka istini", te zato treba ponuditi "novi organon" koji aee osposobljavati za stvaranje, a ne za brbljanje, i tako otvoriti put za veliku obnovu nauka.
doi:10.2298/fid0525043k fatcat:ej4ix3u7rnhlzotb5leck75mw4