Logical diagrams in Serbian medieval manuscripts

Slobodan Zunjic
2011 Theoria Beograd  
Apstrakt: Vizuelno prikazivanje logičkih odnosa predstavlja jedan veoma zanimljiv, mada (do sada) potpuno zanemareni deo srpske srednjovekovne filozofije. Pokušaji da se vizelno predstave pojmovni odnosi i razlike ne smeju se sagledavati kao puke ilustracije, a pogotovo ne kao čisto ukrasni dodaci, već kao živi tragovi dublje duhovne težnje da se ostvari bolji uvid u sam predmet izlaganja pomoću izvesnih likovnih oblika ili propratnih beleški. Grubo govoreći, dijagrami se u srpskim rukopisima
more » ... rpskim rukopisima javljaju u tri glavna oblika: 1) Deobe (dihotomne, trihotomne, itd) koje predstavljaju pojmovne klasifikacije po uzoru Porfirijevog drveta ili njegovih delova; 2) Izokrenuti lukovi sa jednim, dva ili više ispupčenja, odnosno uspravljeni ili oboreni trouglovi koji označavaju silogizme prema tri priznate figure i njihova odstupanja (paralogizmi); 3) Ukrštene dijagonale upisane u kvadrat ili izvan njega koje ukazuju na uzajamne razlike između tzv. glasova i stavova. Premda njihov krajnje apstraktni karakter dozvoljava različite primene, što uvek zahteva kontekstualno tumačenje predstava, prvobitno su ove sheme bile zamišljene da posluže trima svrhama: Prvo, obezbediti pozadinsku osnovu za takozvane savršene definicije (rod + vrsna razlika), drugo, pokazati tok implikacije ili njeno odsustvo u pojedinim zaključcima, te konačno, ilustrovati mnogostruke istovremene odnose koji se ne bi mogli primereno prikazati crtežima linearnih podela. Posredstvom vizantijskih uzora koje oponašaju ili naprosto prevode, svi ovi obrasci se mogu proslediti do tradicije antičkih komentara i u krajnjoj liniji samog Aristotela, koji se uopšteno smatra osnivašem vizuelnog predstavljanja u logici. Premda samo neki od njih još opstaju u savremenoj logici, oni svi bacaju važno svetlo na način upotrebe, izmene i zaboravljanja antičkih dijagrama pre nego što su krajem XVIII veka razvijeni moderni vidovi likovnog predstavljanja. Ključne reči: dijagrami, deobe, definicije, silogizmi, opreke. . Posle svega što nas je naučila filozofska hermenutika, nije više mogućno, kao što je to do skora bilo uobičajeno, smatrati prevođenje u filozofiji samo prostim mehaničkim preslikavanjem sadržaja iz jednog jezika u drugi. Pošto prevođenje filozofskih tekstova podrazumeva složeni proces razumevanja i tumačenja, kojima se predložak spaja sa prenosom, ono neizbežno predstavlja podsticaj za promišljanje u jeziku primaoca, te se zato u postupku prenosa često nalaze sačuvani tragovi interpretativnog rada prevodilaca, koji se uvek odvija u konkretnoj intelektualnoj 1 Prvi i za sada jedini rad u kome se skreće pažnja na neke dijagrame jeste uzorna studija J. Kakridisa o dečanskom zborniku antilatinskih rasprava (Codex 88 des Klosters Dečani, München 1988, SS. 150-154). 2 Upor. Aristotel, Anal. Post., 91b 33-92a 4.
doi:10.2298/theo1104127z fatcat:xpwgick5zrhzvcyq5gs5kpxoem