Important characteristics of the new Law on Criminal Procedure
Bitne karakteristike novog Zakona o parničnom postupku

Aleksandar Radovanov
2012 Glasnik Advokatske komore Vojvodine  
Проф. др А л е к с а н д а р Р а д о в а н о в, редовни професор и шеф Грађанскоправне катедре Правног факултета Универзитета Привредна академија у Новом Саду БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НОВОГ ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ 1 САЖЕТАК: Нови Закон о парничном поступку је донет 26. 09. 2011. године, а ступио је на снагу 01. 02. 2012. године. Мада није прошло знатније време од претходно донетог Закона о парничном поступку из 2004. године, у склопу реформе правосуђа, приступило се доношењу новог Закона о
more » ... чном поступку са циљем да се оствари ажурније, економичније и ефикасније пружање правне заштите правним субјектима у грађанскоправним и привредноправним споровима. Аутор у свом раду даје детаљан критички приказ нових решења датих у Закону са указивањем на битне карактеристике нових института. Због обимности материје рад је подељен у два дела, а критичка анализа и коментар појединих одредаба су дати концизно и у неким сегментима лапидарно. Основна идеја аутора приликом писања овог рада је била да упозна шири стручни аудиторијум са новим решењима која се битно разликују од решења датих у Закону о парничном поступку из 2004. године. У даљем излагању указаћемо на битне нове одредбе у Закону о парничном поступку и то по главама како следе у тексту Закона. Кључне речи: парнични поступак, процесни закони, правна заштита, грађанска субјективна права, реформа * Рад примљен: 15. 02. 2012. године. * У даљем излагању указаћемо на битне нове одредбе у Закону о парничном поступку и то по главама како следе у тексту Закона. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Основним одредбама су регулисани предмет и основна начела парничног поступка. У чл. 1. ЗПП делимично је измењена дефиниција предмета парничног поступка тако што је прописано да се овим законом уређују правила процедуре у парници за решавање спорова поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа. Разлика у односу на дефиницију предмета парничног поступка по ЗПП-у из 2004. године је у томе што се у новом ЗПП-у наглашава да се у парничном поступку решавају спорови поводом повреде права личности, док у ранијем закону то није било експлицитно изражено. И у новом ЗПП-у су задржана сва основна начела из ранијег закона, али су поједина начела детаљније разрађена, односно појашњена, тако да су отклоњене неке дилеме које су се јављале у пракси. Овде је реч о расправном и истражном начелу као радним методама за прикупљање чињеничног материјала, неопходног за доношење мериторне пресуде. Према ЗПП-у из 2004. године било је прописано да "Суд утврђује све чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева" (чл. 7. ст. 2. ЗПП из 2004. године). Оваква формулација је била у колизији са формулацијом става 1. истог члана којом је било прописано "да су странке дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице" (чл. 7. ст. 1. ЗПП из 2004. године). Дилема је била у томе како поступати у ситуацији када странке нису предложиле све чињенице и доказе, од којих зависи одлука о основаности захтева, с обзиром на обавезу суда да утврђује све чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева. Ми смо већ у јавној дискусији поводом доношења ЗПП-а из 2004. године указивали на ову противречност, али је такав текст закона усвојен. Наравно, да се у пракси показало различито поступање суда у примени ових одредаба са тенденцијом на екстензивно тумачење истражног начела, мада је интенција законодавца била супротна, тј. на сужавање примене истражног начела и што шире примене расправног начела као логичне последице још веће афирмације начела диспозиције као централног начела парничног поступка. Новелама ЗПП-а из 2009. године (Службени гласник Србије 111/09) је донекле отклоњена ова дилема, али
doi:10.5937/gakv1201003r fatcat:ulajo2at3bbkfawbh6w63m6s34