Мотиви гордости и праштања у Мановом роману Јосиф његова браћа са освртом на библијско-апокрифне списе

Јелена Ђ. Гојић
2020 Узданица  
Оригинални научни рад Примљен: 28. фебруар 2020. Прихваћен: 1. јун 2020. Гојић Ђ. Ј., Мотиви гордости и праштања...; УЗДАНИЦА; 2020, XVII/1; стр. 97-113 98 не у садржају. Како се у њима могло наћи детаљнијих описа у виду допуне садржаја о одређеним библијским личностима, што је, подразумева се, било одступање од библијског канона, апокрифни списи су били забрањени. Као такви, били су окарактерисани као тајни списи (уп. Јовановић 2005: 9-10). Интересовање за библијско-апокрифне списе присутно је
more » ... е списе присутно је и у 20. веку, што доказује роман Томаса Мана Јосиф и његова браћа, на ком је Ман радио пуних шеснаест година и због којег је подробно истраживао различите списе и чак спровео путовања до Египта и Палестине. Овакво истраживање изнедрило је тетралогију, при чему су књиге хронолошки постављене тако да прва, Јаковљеви доживљаји, одговара опису Јаковљевог животног пута, опису љубави према Рахили и потешкоћама на путу остварења љубави са својом Правом. Затим, Млади Јосиф, почетак приче о Јосифу, док трећа и четврта књига носе наслове Јосиф у Египту и Јосиф хранитељ, у којима видимо наставак Јосифовог самосталног живота далеко од своје породице. Сва четири дела заправо имају за задатак да покажу живот младог Јосифа који је у својој појави био изразито посебан и који је то и сам знао да препозна, али и да се кроз приказивање његовог живота укаже на одређене митске обрасце који се кроз различита времена понављају. Наклоњеност митологији Ман објашњава тако што човека у одређеним годинама напушта интересовање за оно што је индивидуално и посебно, те преовладава жеља за изучавањем оног типичног, што је у основи увек митско (Глушчевић 1970: 40). У коришћењу митолошке грађе као основе за стварање Ман није усамљен, већ је то, како Мелетински (1983: 301) наводи, карактеристична појава у 20. веку, не само у виду уметничког стварања, већ и у осликавању односа према свету. Основни сиже Јосифа и његове браће преузет је из старозаветне приче, с тим што је Ман продубљује и детаљније проблематизује одређена поља која нису расветљена ни у библијској причи, а ни у апокрифним списима. О људским жељама, могућностима, немогућностима и побудама Ман нашироко приповеда, уз честе коментаре који воде ка бољем разумевању приче (Стојановић 1997: 115). Стога у раду полазимо од осврта на старозаветну причу, чије разумевање употпуњујемо различитим верзијама апокрифа о Прекрасном Јосифу, како бисмо компаративном анализом потом истражили извесне аналогије у лику Јосифа код Томаса Мана. Сходно томе, у средиште наше анализе постављамо други део ове тетралогије који носи назив Млади Јосиф, јер се управо у том делу налази окосница читаве радње романа -опис Јосифовог односа према браћи, оцу и околини, његова учења, као и тренутак ескалирања мржње старије браће према Јосифу. Оваквим приступом желимо да укажемо на циклични развој митске ситуације у линеарном времену, са освртом на фигуру Јосифа који доживљава свој развој од горде, набусите личности, до онога који је умерен, мудар и склон праштању. Управо то и постављамо као предмет рада.
doi:10.18485/uzdanica.2020.17.1.5 fatcat:rnf2sdurpjftzod3aucm22asou