Министарство просвете, Школска управа, Ваљево Апстракт. Да би се стекао увид у ефекте проблемске наставе граматике, спроведен је експеримент са паралелним групама на узорку од 204 ученика трећег и шестог разреда основне школе. Резултати финалног мерења знања су показали да је извођење проблемске наставе граматике позитивно утицало на постигнућа ученика у односу на устаљен начин учења граматике. Значајно напредовање је постигнуто у области репродуктивних и продуктивних граматичких знања, како на

more »

... целом узорку, тако и на подузорцима ученика трећег и шестог разреда, а услед ограниченог трајања експерименталног модела репродуктивна знања ученика су била већа од продуктивних знања. Уочено је да у погледу успешности решавања граматичких проблема нема разлике између ученика млађег и старијег основношколског узраста у ситуацији када су проблеми прилагођени њиховим узрасним и интелектуалним могућностима. Девојчице су биле успешније у односу на дечаке, с тим што је разлика између дечака и девојчица мања код репродуктивних знања у односу на разлику код продуктивних знања. Кључне речи: проблемска настава граматике, постигнућа ученика основношколског узраста, успех девојчица и дечака. Уводна разматрања На проблемску наставу граматике најчешће се гледа као на организациону форму наставе којом се омогућава самостална и стваралачка активност ученика. Наши методичари наставе граматике промовишу значај таквог начина учења граматичких феномена који сузбија неактивност, имитаторске склоности и несамосталност ученика. Новија методичкограматичка струјања се залажу за проблемско учење граматике, ослобођено механичког стила и педагошког догматизма (Milatović, 1999) , а просто подражавање наставникових примера и мисаона инерција могу бити осујећени стављањем ученика пред истраживачки задатак (Nikolić, 1992 ). * Напомена. Чланак представља модификовану верзију дела докторске дисертације: "Проблемска настава граматике", која је одбрањена 2009. године на Учитељском факултету у Београду. **