Полазећи од општеприхваћене чињенице да је значење лексема њихова употреба, детерминисана друштвеним и језичким контекстом, те да се комуникација ослања на знања о ономе што је очекивано и типично, тиме и устаљено, значајно би било начинити регистар фреквентних лексичких спојева у српском језику, што би кориснику којем је српски Ј2 олакшало усвајање (високо)постојаних бинарних веза (колокација), а изворном говорнику послужило као нормативни приручник. Питања која се расветљавају у раду двојака

more »

... у: (а) излазе из оквира усколингвистичких проблема и тичу се културних специфичности, когнитивних концепата и менталног лексикона, што колокацији даје обележје јединствености и донекле идиосинкратичности, и (б) односе се на макро и микроструктуру речника колокација – селекција лексике, тематска или алфабетска организација и презентација колокацијских конституената. Другим речима, треба одговорити на питања: шта? – обим речника, тј. број колокација које се уврштавају у речник, и извор, корпус из којег се екстрахују; где? – место конституената вишелексемског споја, односно присуство једног или оба колоката у речнику; и како? – информације које су релевантне за речнички чланак.