Оригиналан научни рад UDC 711.416(497.11) БРАНКА ТОШИЋ ЈАСМИНА ЂОРЂЕВИЋ * ЦЕНТРИ РАЗВОЈА ДУНАВСКО-МОРАВСКОГ КОРИДОРА Садржај: Дунавско-моравска осовина са својим центрима, као најзначајнији интегративни елемент геопростора Србије, има важну улогу у савременим развојним процесима. Карактеристике градова, њихови стадијуми развоја и испољени проблеми послужили су као основа за дефинисање циљева развоја центара и њихове територијалне организације. Линијски појас развоја може, међутим, довести до

more »

... склађености територијаних јединица са функцијским подручјем центара, посебно на локалном нивоу. Abstract: Danube-Morava axis and its centers, as the most important integrative element of the Serbia geo-space, has the significant role in the contemporary development processes. Characteristics of the centers, defined the stages of the towns development, as well as the expressed issues were the basis for defining goals of the development centers and their territorial organization. However, this development axis could produce uncoordination of the territorial organization with functional areas of the centers, especially on the local level. Дунавско-моравска осовина развоја, а посебно Подунавље, као њен значајнији интеграциони део, је током историје, међутим, било подручје раздвајања, а не спајања, на шта су утицали разни разлози (распад СФРЈ, покушај међународног игнорисања правца X у планираној мрежи европских коридора, чврсте међудржавне границе у социјалистичким земљама југоисточне Европе и сл.). Традиционална билатерална кооперација на Дунаву била је условљена речним транспортом. Данас она мора бити базирана на комплексном прилазу социоекономском развоју (Hardi T. 2000). Проблем баријерности на најбољи начин се превазилази применом нодалности региона, односно давања функцијског значаја центрима развоја, јер је тако поменути простор најпре могуће посматрати као интегративну развојну осовину (Ђорђевић Д. и др. 1998). У актуелним процесима повезивања подручја, велике могућности регионалног интегрисања одвијају се захваљујући београдској агломерацији и већим центрима (Нови Сад-Београд-Панчево-Смедерево), који се налазе на подручју средњег Подунавља, односно на стецишту дунавско-савске и дунавско-моравске осовине развоја. Ниш, као секундарни макрорегионални центар Србије, је главни комплемент Београду и центрима средњег Подунавља у укључивању у међународне интеграционе процесе, од кога воде два крака коридора, ка југу и југоистоку. Процес урбанизације био је најважнији фактор формирања просторно-функцијског значаја дунавско-моравске осовине развоја. Урбанизација је довела до све веће поларизације између развијенијих центара, који су постали носиоци укупног развоја, и осталих насеља. Интензивне структурне промене и ефекти су у директној вези са структурним и просторним развојем индустрије, а ова делатност је генератор бројних процеса -урбанизације, миграционих токова, прожимања интеграционих процеса, (Милетић Р, Тодоровић М, 2003), поларизације центара и сл.