1 Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, Србија; 2 Академија медицинских наука, Српско лекарско друштво, Београд, Србија УВОД Кар ди о ва ску лар не бо ле сти (КВБ) су да нас во де ћи узрок смрт но сти у све ту [1, 2] . Због све ве ће уче ста ло сти кар ди о ва ску лар них и дру гих не за ра зних обо ље ња, Свет ска здравстве на ор га ни за ци ја (СЗО) је се дам де се тих го ди на два де се тог ве ка за по че ла пр ви ме ђуна род ни ин тер вент ни про грам све о бу хватне кар

more »

... и о ва ску лар не за шти те на ни воу зајед ни це -CCCCP (Com pre hen si ve Car di o vascu lar Com mu nity Con trol Pro gram me). Главне ак тив но сти про гра ма би ле су усме ре не на сма ње ње во де ћих фак то ра ри зи ка: пу шења, по ви ше ног крв ног при ти ска, по ви ше ног ни воа хо ле сте ро ла у кр ви, го ја зно сти и физич ке не ак тив но сти. Из во ђен је у 14 зе маља у пе ри о ду 1974-1979. го ди не. Ме ђу де вет зе ма ља ко је су успе шно за вр ши ле про грам би ла је и та да шња Ју го сла ви ја пре ко ис тражи вач ког цен тра у Но вом Са ду. По ред дока за о по зи тив ним ефек ти ма сма ње ња ризич них фак то ра, ре зул та ти овог про гра ма су до ве ли до два зна чај на за кључ ка. Пр ви за кљу чак је да је дан фак тор ри зи ка ути че на не ко ли ко бо ле сти, и обр ну то -да јед на бо лест мо же би ти узро ко ва на са ви ше факто ра ри зи ка [3] . То је до ве ло до но вог концеп та ин те гри са ног при сту па пре вен ци је и кон тро ле хро нич них не за ра зних обо ље ња ко јим се на пу шта ју мо но про гра ми. При хвата ју ћи тај при ступ, СЗО је ини ци ра ла но ви про грам под на зи вом CIN DI (Con trywi de Inte gra ted Non com mu ni ca ble Di se a ses In ter ven tio nal Pro gram me) [4] . Овај про грам се и да ље из во ди у 24 зе мље, а по слу жио је за из ра ду европ ске стра те ги је пре вен ци је и кон троле хро нич них не за ра зних обо ље ња. Дру ги за кљу чак од но си се на по тре бу да се утврди по ве за ност уче ста ло сти фак то ра ри зика и обо ле ва ња од КВБ [5, 6] . Тај за кљу чак је оства рен пре ко про јек та MO NI CA (Multi na ti o nal MO NI to ring of trends and de ter minants in CAr di o va scu lar di se a se), нај ве ће светске ис тра жи вач ке сту ди је у обла сти КВБ, ко ја се из во ди ла у 38 ис тра жи вач ких цента ра у 21 зе мљи све та. Но ви Сад је као истра жи вач ки цен тар од 1984. до 2004. го дине уче ство вао у про јек ту MO NI CA, а у програ му CIN DI до увођења санк ци ја Ује ди њених на ци ја [5, 6] . Зе мље ко је су уче ство ва ле у из во ђе њу ове две ве ли ке сту ди је ус пе ле су да у зна чај ној ме ри сма ње смрт ност и обо ле ва ње од КВБ. Исти ре зул та ти су за бе ле же ни и на под ручју Но вог Са да од 1985. до 1992. го ди не, одно сно до уво ђе ња санк ци ја, ка да су по стигну ти ре зул та ти по ни ште ни. КРАТАК САДРЖАЈ Увод Од 1984. до 2004. го ди не Но ви Сад је као ис тра жи вач ки цен тар уче ство вао у нај ве ћој светској ис тра жи вач кој сту ди ји у обла сти кар ди о ва ску лар них бо ле сти (КВБ) -MO NI CA (Mul ti na ti o nal MO NI to ring of trends and de ter mi nants in CAr di o va scu lar di se a se), као је дан од 38 ис тра жи вач ких цента ра из 21 зе мље све та, као и у ин тер вент ном ин те гри са ном про гра му CIN DI (Con trywi de In te grated Non com mu ni ca ble Di se a ses In ter ven ti o nal Pro gram me). Циљ ра да Циљ ра да је био да се ука же на пред ност ин те гри са ног при сту па пре вен ци је и кон троле КВБ у од но су на мо но про гра ме и на још за сту пљен ку ра тив ни при ступ, те да се про це ни угроже ност ста нов ни штва Но вог Са да од во де ћих фак то ра ри зи ка. Ме то де ра да Ана ли зи ра ни су ре зул та ти оства ре ни у зе мља ма ко је су уче ство ва ле у про јек ту MO NI CA и про гра му CIN DI, по себ но у Фин ској, где су по стиг ну ти нај бо љи ре зул та ти. Ана ли зи ра ни су ре зул та ти њи хо ве при ме не у Но вом Са ду: тренд пре ва лен ци је во де ћих фак то ра ри зи ка и инци ден ци је ко ро нар них и це ре бро ва ску лар них обо ље ња. Ре зул та ти Пре ва лен ци је во де ћих фак то ра ри зи ка (осим пу ше ња) у зна чај ном су по ра сту и по казу ју по зи тив ну ко ре ла ци ју с вред но сти ма ли не ар ног трен да. По зи тив ну ко ре ла ци ју по ка зу је и пове ћа ње ин ци ден ци је од ко ро нар них и це ре бро ва ску лар них обо ље ња. Сма ње ње је утвр ђе но само 1987. го ди не (по че так при ме не ин тер вент ног про гра ма). За кљу чак Пре глед ре зул та та и ис ку ста ва у ме ђу на род ним про јек ти ма и про гра ми ма не дво смисле но ука зу је на пред ност ин те гри са ног при сту па пре вен ци је и кон тро ле КВБ у од но су на мо нопро гра ме. Ве ли ка угро же ност ста нов ни штва Но вог Са да фак то ри ма ри зи ка ко ји мо гу ути ца ти на раз вој ових обо ље ња ука зу је на по тре бу њи хо вог сма ње ња пре ма прин ци пи ма ин те гри са ног програ ма пре вен ци је и кон тро ле. Кључ не ре чи: кар ди о ва ску лар не бо ле сти; ин те гри са ни при ступ; пре вен ци ја и ре дук ци ја фак тора ри зи ка; MO NI CA; CIN DI