Ako danas, s aspekta vremenske distance, posmatramo "ovo zadivljujuće i zastrašujuće vreme", o kojem su pre petnaestak godina govorili E. Gidens i V. Haton, prepoznajući ga kao globalizaciju, s namerom da projektujemo njene buduće pravce razvoja, ne može se izbeći utisak da njen dosadašnji razvoj nije bio ni ravnomeran ni bezbolan. On to, verovatno, neće biti ni u budućnosti, jer svaka etapa privrednog i društvenog razvoja ima svoje prioritete. Neizvesnost je još veća ako se podsetimo

more »

... prepoznavanja globalizacije "kao sveta posle 1989", o kojem se u akademskim krugovima intezivno piše od poslednje decenije 20. veka. S druge strane, iako u naučno-stručnoj literaturi postoji obilje radova na ovu temu, proces globalizacije različito se shvata. O globalizaciji se piše kao o "novoj svetskoj paradigmi", paradigmi neoliberalnog tipa, izjednačavaju je sa "vesternizacijom- amerikanizacijom — kapitalizmom bez duše". Zagovornici globalizacije smatraju da je reč o širenju, produbljivanju i umrežavanju svetske međuzavisnosti u svim aspektima društveno-ekonomskog života, od trgovine robom i uslugama i kapitalom, s jedne, do sociokulturološke, zdravstvene i institucionalne međuzavisnosti, s druge strane. Te različitosti — višedimenzionalnosti — procesa globalizacije ne smeju da nas zbunjuju, već naprotiv, trebalo bi da nas ohrabre da i dalje tragamo, otkrivajući i savlađujući tajne ovog "zadivljujućeg i zastrašujućeg vremena". Pred istraživačima se otvara pitanje odakle krenuti u istraživanje ovog "fenomena" 21. veka. Sve zavisi iz kog ugla se, dakle, proces globalizacije posmatra i šta prepoznajemo kao nedovoljno istražen teorijsko-empirijski segment. Izbor između različitih pristupa istraživanju globalizacije, u ovoj knjizi omeđen je naučno-istraživačkom prepoznatljivošću i profesionalnom orijentacijom autora, s jedne, i prepoznavanjem nedovoljno istraženih ekonomskih aspekata procesa globalizacije, s druge strane. Sa [...]