Originalan rad EFEKAT FIZIČKOG TRENINGA NA KARDIOVASKULARNE POKAZATELJE I REDUKCIJU VISCERALNOG MASNOG TKIVA

Tatjana Ilić, Biljana Vitošević, Branislava Ranković, Lidija Stević, Todorka Savić
unpublished
Redovna fizička aktivnost i dobra fizička kondicija su dobro poznati i prihvaćeni faktori koji smanjuju ukupan mortalitet i poboljšavaju ishod brojnih oboljenja. Cilj rada bio je da se ispita efekat umerenog aerobnog fizičkog treninga na kardiovaskularne pokazatelje i redukciju visceralnog masnog tkiva kod bolesnika sa stabilnom koronarnom bolešću. U istraživanje je uključeno 52 bolesnika obolela od koronarne bolesti, lečenih u Institutu za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika Niška
more » ... lesnika Niška Banja. Svi bolesnici su podeljeni u dve grupe: grupa sa stabilnom koronarnom bolešću i redovnim aerobnim fizičkim treningom tokom šest nedelja i kontrola sa stabilnom koronarnom bolešću bez fizičke aktivnosti. Nije registrovana razlika u telesnoj težini, indeksu mase tela, obimu struka i odnosu struk/kuk na početku i kraju ispitivanja. Između ispitivanih grupa bolesnika nije registrovana značajnija razlika u vrednostima sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska na početku i na kraju programa kardiovaskularne rehabilitacije. U grupi sa fizičkim treningom dolazi do značajnog pada sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska (p<0.05) nakon sprovedenog programa rehabilitacije fizičkom aktivnošću. Prosečna vrednost srčane frekvencije je u grupi sa fizičkim treningom značajno manja nakon šest nedelja praćenja (p<0.05), i znatno manja u odnosu na grupu sa sedentarnim načinom života (p<0.05). Fizički trening dovodi do značajne redukcije triglicerida (p<0.05) i njegove značajno manje vrednosti u ovoj grupi u odnosu na sedentarnu kontrolu nakon perioda praćenja (p<0.05). Aerobni trening umerenog intenziteta popravlja krvni pritisak kod koronarnih bolesnika sa umerenom do izraženom hipertenzijom i redukuje potrebu za uzimanjem antihipertenziva. Fizička aktivnost redukuje nivoe triglicerida i holesterola i dovodi do pozitivnih promena u kompoziciji tela. Acta Medica Medianae 2007;46(4):34-37. Ključne reči: fizički trening, kardiovaskularni pokazatelji, gojaznost Fakultet za fizčiko vaspitanje u Prištini-Leposavić 1 Klinički centar u Mariboru, Slovenija 2 Dom zdravlja u Sopotu Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih i reumatskih bolesnika u Niškoj Banji 4 Kontakt: Tatjana Ilić Fakultet za fizčiko vaspitanje Univerzitet u Prištini-Leposavic Uvod Redovna fizička aktivnost i dobra fizička kondicija su dobro poznati i prihvaćeni faktori koji smanjuju ukupan mortalitet i poboljšavaju ishod brojnih oboljenja (1). Oni su osnovne komponente kardiovaskularne rehabilitacije koje popravljaju funkcionalni kapacitet i povećavaju psihosocijalnu motivisanost i kvalitet života kod koronarnih bolesnika (2). Najnovije studije pokazuju da je nizak maksimalni aerobni kapacitet usko povezan sa pojavom neželjenih kardiovaskularnih događaja (3). Posebno mesto u efektu fizičke aktivnosti na redukciju kardiovaskularnog rizika pridaje se njenom efektu na autonomnu regulaciju koji je još uvek nedovoljno poznat. Jedan od klinički pouzdanih pokazatelja autonomne funkcije je vrednost krvnog pritiska i frekvencija pulsa. Pokazano je da su povišene vrednosti krvnog pritiska negativno povezane sa staršću bolesnika, indeksom mase tela (BMI), dok su pozitivno povezane sa varijabilnošću krvnog pritiska (4) koji se uz varijabilitet srčane frekvencije uzima kao najvalidniji pokazatelj autonomne funkcje i kardiovaskularnog mortaliteta. Da bi se razumeli efekti fizičkog treninga potrebno je poznavati intenzitet i učestalost treninga. Fizička aktivnost se generalno kategorizuje kao niski intenzitet (fizički napor koji dovodi do manje od 45% maksimalne potrošnje kiseonika), umereni intenzitet (45% do 60% maksimalne potrošnje kiseonika), jaki intenzitet (61% do 75% makismalne potrošnje kiseonika) i vrlo jak intenzitet (više od 75% od maksimalne potrošnje kiseonika). Trening umerenog intenziteta odgovara opterećenju na kome se postiže 60-70% od maksimalne srčane frekvencije (5). U zdravoj kanadskoj populaciji, starosti oko 40 godina, ona, na primer, iznosi oko 110-125 otkucaja u minuti. Cilj rada Cilj rada bio je da se ispita efekat umerenog aerobnog fizičkog treninga na kardiovaskularne pokazatelje i redukciju visceralnog masnog tkiva kod bolesnika sa stabilnom koronarnom bolešću.
fatcat:iifyszhy6revnm3ztfs2ogtuaa