The importance of applying early rehabilitation after meniscotomy to adolescents

B. Balov, M. Milenkovic, Z. Stojanovic, N. Savic
2015 Praxis Medica  
SAŽETAK Povrede meniskusa zauzimaju značajno mesto među oštećenjima kolenog zgloba,a posebnu težinu imaju kod sportista. Artroskopija je metoda izbora kako u dijagnostičkom, tako i u terapijskom tretmanu.Motiv za prikaz ovog slucaja je veoma retka pojava ove povrede kod adolescenata i ukazivanje na znacaj rane primene rehabilitacionog tretmana. U radu je prikazano lečenje bolesnice stare 14 godina nakon uklanjanja dela lateralnog meniskusa 08.05.2014.g. pet dana nakon intervencije započet
more » ... ncije započet fizikalni tretman. Od fizikalnih procedura uključena elektro i kinezi terapija. U okviru kinezi tretmana uključene statike kontrakcije, limfna drenaža, pasivne vežbe za povećanje obima pokreta i na kraju vežbe protiv otpora za jačanje muskulature. 07.06. 2014.g. završen tretman uz preporuku da nastavi sa jačanjem muskulature u kućnim uslovima.Prilikom zadnjg pregleda konstatovano odsustvo otoka, bolne osetljivosti i ograničenja pokreta u zglobu kolena a na MMT(manuelnom misicnom teestu) ocena za cetvoroglavi butni misic (musculus quadriceps femoris) iznosila je 4. Pacijentkinji je predloženo da započne sa lakšim rekreativnim aktivnostima i potpuni povratak svakodnevnim aktivnostima. Artroskopska meniskotomija je relativno retka intervencija kod adolescenata a pogotovo mladih koj inisu aktivni sportisti.Primenom rane rehabilitacije u potpunosti je iskorišćen regenerativni potencijal ovog životnog doba i za optimalno vreme bolesnica se u potpunosti vratila svakodnevnim aktivnostima. Ključne reči: rana rehabilitacija, meniskotomija, adolescent UVOD Podsticaj za prikaz ovog slučaja je bio relativno mali broj meniskotomija kod adolescenata[1] koji se ne bave aktivno sportom a samim tim i veoma mali broj radova u literaturi koji obradjuje ovu temu. Većina radova razmatra rehabilitaciju nakon meniskotomije kod odraslih bilo da se radi o aktivnim sportistima, rekreativcima ili osobama koje se ne bave sportom. Sigurno da je kod sportista daleko veća mogućnost nastanka ove povrede i smatra se da u odnosu na ostalu populaciju odnos iznosi 4:1 u korist sportista. U većini slučajeva se radi o udruženim povredama meniskusa i ligamentarnog aparata kolena (najčešće prednjeg ukrštenog i kolateralnih ligamenata) [2] .Od svih povreda lokomotornog aparata kod adolescenata 14 -16% otpada na povrede kolena. Meniskusi predstavljaju vezivno-hrskavičave polumesečaste tvorevine oblika slova "S" u unutrašnjosti zgloba kolena. Njihova osnovna uloga je da održavaju kongruentnost zglobnih površina između femura i tibije a samim tim olakšavaju i osiguravaju izvođenje pokreta u zglobu kolena. Postoje lateralni i medijalni meniscus i oba su ligamentima povezana sa svim zglobnim strukturama. Povrede meniskusa se najčwšće dešavaju prilikom sportskih aktivnosti mada se često sreću i u svakodnevnom životu. U mehanizmu nastanka povreda uglavnom se navodi pokret fleksije udružen sa spoljašnjom ili unu-trašnjom rotacijom kolena. Statistički su mnogo češće povrede unutrašnjeg meniskusa. Kliničkom slikom dominira bol i izliv u zglobu kolena koji se obično vezuju za određeni nagli pokret. Bol se javlja kako pri fleksiji tako i pri ekstenziji kolena, kao i ograničena pokretljivost u oba smera. Pacijenti često navode iblokadu u izvođenju pokreta uz veoma izraženu bol. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, magnetne rezonancei naročito artroskopije koja je najpreciznija [3] . Ukoliko se postavi dijagnoza rascepa ili potpunog kidanja meniskusa lečenje je hirursko, bilo da se radi o ušivanju ili potpunom uklanjanju delova meniskusa koji se u slučaju potpunog kidanja ponašaju poput stranog tela u zglobu kolena. Nakon operativnog lečenja od izuzetnog značaja je rana primena rehabilitacionih tretmana radi što bržeg i potpunijeg oporavka. Od fizikalnih procedura preporučuje se pimena IFS(interferentne struje), DDS(dijajinamicke struje), IMP(impulsno magnetno polje), lasera a poseban značaj se pridaje kinezi terapiji koja ima za cilj sprečavanje atrofije mišića kako prednje lože natkolenice (m.q vadriceps femoris) tako i zadnje lože potkolenice. U kinezi tretmanu primenjuju se statičke kontrakcije, pasivne vežbe za povećanje obima pokreta kao i vežbe protiv otpora za jačanje mišićne snage. 89
doi:10.5937/pramed1502089b fatcat:uvy2d6k2ajd2fdsy5j3i5tojeu