Filters








1 Hit in 0.22 sec

Open-handed ontologists

Ivo Kara-Pesic
2010 Theoria Beograd  
Ivo Kara-Pešić ONTOLOG ŠIROKE RUKE Teorija predmeta Aleksijusa Majnonga APSTRAKT: Teorija predmeta Aleksijusa Majnonga nesumnjivo je jedna od najzanimljivijih, ali i najosporavanijih ontoloških postavki. Osnovna namera austrijskog filozofa bila je introdukcija potpuno nove filozofske discipline koja u odnosu na tradicionalne nauke nije uslovljena onim što je nazvao predrasuda u korist stvarnog (postojećeg, bitka): shodno ovoj prirodnoj usmerenosti na postojeće, za razmatranje nečega, odnosno za
more » ... nečega, odnosno za pripisivanje određenih mu svojstava, potrebno je pretpostaviti da to nešto postoji. Ne-stvarno je, shodno ovoj koncepciji, ništa, nepostojeće. Otuda potreba za teorijom predmeta u vidu nauke o predmetu kao takvom i predmetima u njihovom totalitetu, ne, dakle, za sveukupnom naukom pojedinačnih nauka, nego naukom a priori, najveće moguće opštosti i ekstenzije. Prema Majnongovim rečima, teorija predmeta svojom apriornošću uključuje u sebe predmete matematike, ali je istovremeno opštija od metafizike, jer poslednja uzima u obzir samo totalitet postojećeg ili stvarnog: njen katalog zahvata totalitet predmeta mnogo manje ekstenzije od onoga koji pruža totalitet predmeta saznanja. Prvi deo teksta predstavlja kratak uvod u lik i delo austrijskog mislioca sa osvrtom na Teoriju predmeta i čuvenu debatu sa Bertrandom Raselom. U drugom delu prikazana je neomajnongovska rasprava između dve glavne struje -eliminativista i realista. KLJUČNE REČI: predmet, objekt, objektiv, postojanje, opstojanje, takobitak, datost, fiktivni predmeti, nepostojeći predmeti. 1 Aristotel 1988: 1. 20 Ivo Kara-Pešić tora, nego jednog bibliotekara. Toliko puta prepisivana, toliko puta tumačena, uzročnica mnogih nesporazuma i krivotvorenja, knjiga mišljenja koje samo sebe misli -Aristotelova Metafizika. Prva rečenica, tako prikladna neumorno radoznalom duhu Starih Grka, pročitana danas, kao da ima blago ironični prizvuk. Razlog tome je smisao, možda odviše uzvišen, koji pridajemo reči znanje, ali odmah u nastavku Aristotel objašnjava da tu pre svega misli na čulno saznanje, ono zahvaljujući kojem se ljudi snalaze u svakodnevnom životu ("kako bismo djelovali...") i koje je temelj (u aristotelovskoj koncepciji) svakog višeg oblika saznanja. Kako među saznanjima, tako i među čulima postoji određena hijerarhija, najviše se, dakako, voli ono koje nam pribavlja najviše obaveštaja i omogućava nam stvaranje slike sveta -čulo vida. Naša upućenost na spoljašnje predmete zbog preživljavanja objašnjava nesumnjivu povlašćenost vida u odnosu na ostala čula. Ali šta je sa osobama koje ne vide dobro ili ne vide uopšte? Kakav je njihov katalog sveta, ili, da se izrazimo filozofskim žargonom, kakva je njihova ontologija? Aleksijus Majnong (Alexius Meinong, 1853-1920) rodio se sa teškom naslednom bolešću vida, poluslep. Ovaj strašni hendikep uvek je nastojao da prikrije, ali bolest se tokom života pogoršavala i na kraju pretvorila u potpuno slepilo. Rođen 1853. godine u Lembergu (ondašnja Austro-ugarska imperija, današnja Ukrajina), već kao veoma mlad pokazao je interesovanje za muziku, svirao klavir i violinu, komponovao. Zahvaljujući muzici rodilo se veliko prijateljstvo sa muzikologom Gvidom Adlerom (Guido Adler 1855-1941), započeto u Beču, gradu u kojem je Majnong stekao čitavo svoje akademsko obrazovanje: upisuje se 1870. na Univerzitet i studira istoriju i nemačku filologiju. Diplomira 1874. na katedri za istoriju. Sledeće godine odlučuje da se posveti filozofiji i prati Brentanova predavanja (Franz Brentano, 1838-1917. Odbranom rada o Hjumu 1878. godine dobija titulu predavača. Četiri godine predaje kao privatdozent na Bečkom Univerzitetu. Po objavljivanju rada Istraživanja o Hjumu II. O teoriji odnosa, 1882. godine, stiče titulu vanrednog profesora filozofije u Gracu, gde je ostao do kraja života osnovavši takozvanu Gracku školu iz koje su, između ostalih, ponikli i Vitorio Benusi (Vittorio . godine proglašen redovnim profesorom filozofije, a 1894. osniva Laboratoriju za psihologiju u Gracu, prvu te vrste u Austriji. U Gracu 1897. osniva Seminar za filozofiju (danas Institut za Filozofiju Univerziteta koji nosi njegovo ime). Za svoje velike akademske uspehe može da zahvali neverovatnoj disciplini u radu, ali i ogromnoj ljubavi i strpljenju supruge Doris, koja mu je neretko čitala tekstove. Poslednjih godina života potpuno gubi vid. Umire 27. novembra 1920. u Gracu. 2 Jedan od utemeljivača gešpsihologije.
doi:10.2298/theo1002019k fatcat:jr2t66vbxje7rig3lt66koz2fy